Borovnica je u Republici Srbiji u bližoj prošlosti rasla isključivo kao samonikla biljka, iako za njen uzgoj postoje povoljni uslovi. U novije vreme se na poljoprivrednim gazdinstvima počelo sa gajenjem sorti pitome visokožbunaste borovnice. U našoj zemlji ima veoma malo iskustava u gajenju ove voćne vrste i uprkos relativno povoljnim uslovima, površine pod borovnicom su veoma skromne. Proizvodnja borovnice u Srbiji nije dovoljna ni za zadovoljenje potreba domaćeg tržišta i prehrambene industrije. Tako na primer, domaći proizvođači soka od borovnice, zbog nedostatka sirovine na domaćem tržištu, kupuju koncentrat borovnice na inostranom tržištu. Zbog toga je neophodno povećati površine pod borovnicom i ukupan obim njene proizvodnje.
Plod borovnice je bobica koja u proseku sadrži 40 semenki. Plodovi su sitni svetlo do tamno plave boje i veoma bogati mineralnim materijama i vitaminima. Posebno se ističe lekovitost borovnice, naročito divlje. Plodovi se mogu koristiti u svežem i smrznutom stanju i u proizvodnji raznovrsnih prerađevina kao što su: sokovi, koncentrat, želei, džemovi, kompoti, slatka, marmelade, voćni jogurti i dr.
Najveći proizvođači borovnice u svetu su SAD i Kanada, međutim i kod nas i u svetu još uvek ne postoji u dovoljnoj meri razvijena svest potrošača o značaju i lekovitosti borovnice. Kako bi se ohrabrili svi potencijalni proizvođači ove voćne vrste, u ovom radu će se obraditi mesto i značaj, kao i mogućnosti uzgoja borovnice u našoj zemlji.
Нема коментара:
Постави коментар