Nar, sipak

 Istorija nara bogata je kao i njegovi plodovi semenkama. Vec u starom Egiptu smatran je za simbolom ljubavi i plodnosti. Zbog prekrasnih crvenih cvetova u zemljama toplog podneblja mnogo se uzgaja kao ukrasni grm.

Nar je jedan od najzanimljivijih egzoticnih plodova. Kozasta, zutocrvena ljuska obavija veliki broj semenki okruzeni mesnatim, socnim plodnim mesom. Osim ukusnih plodova nar ima vrlo lepe cvetove.

Sejanje: Isperite semenke u mlakoj vodi i ostavite ih nekoliko dana da se osuse. Tada ih polozite na sloj navlazene vate i sve pokrite prozirnim staklom. Na taj cete nacin moci dobro patiti proces klijanja. Cim semenke proklijaju pikirajte ih pomocu pincete u male cvetne loncice. Na toplom i vlaznom mestu vrlo ce brzo izrasti u lepe mlade biljke.

Zalivanje i djubrenje: Nar zalivajte umereno mlakom i omeksanom vodom. Prehranjujte rastvorom tecnog djubriva jednom nedeljno u vreme rasta, u prolece i leto. Zatim zalivajte samo povremeno, a prehranjivanje potpuno obustavite.

Dinja

 Iz porodice tikava na trziste dolazi citav niz plodova vrlo vaznih za ljudsku prehranu. Osim dinje i lubenice tu su jos svima poznate tikvice, tikve, ali i neke potpuno nepoznate, poput kojote ili dudisa.

Lubenicu nalazimo naslikanu na unetnicki oslikanim predmetima iz starog Egipta. Njeno crveno plodno meso sadrzi neobicno mnogo vode. Vrlo je slatko, ali nema izrazito aromatican ukus kao njen bliski srodnik dinja. Postoje tri osnovna oblika: medna dinja zelenih ili zutih plodova, zatim kantalup dinja sa plodnim mesom boje marelice i mrezasta dinja.

Medna dinja je vrsta najboljih svojstava. Plodno meso je zelenkaste boje, a kod zrelih plodova vrlo slatko. Semenke iz sredine ploda mozete osusiti i posejati, ali ih nije tesko nabaviti i u semenarnicama.

Sejanje: U cvetne loncice posejati po dve pljosnate semenke i drzite ih na prozoru na toplom. Od sredine maja, cim prestane oasnost od pojave kasnih mrazeva, presadite biljcice na neko zasticeno suncano mesto.

Zalivanje i djubrenje: Dinje valja obilno zalivati i djubriti. Biljke uzgajane u cvetnim posudama i sanducima, jednom nedeljno podjubrite tecnim djubrivom. Pazite da zemlja u posudi uvek bude umereno vlazna ali ne i suvise mokra. Biljke posadjene na otvorenom podjubrite svake cetiri nedelje.

Znacaj vocarstva

   Privredni značaj voćarstva se ogleda u sledećem:

1.      proizvodnje voća i voćnih prerađevina obezbeđuje znatna novčana sredstva privredi jedne zemlje,  koja se u savremenim uslovima proizvodnje mogu još više povećavati.

2.      u savremenoj ljudskoj ishrani voće se po važnosti sve više izjednačava sa ostalim životnim namirnicama.

3.      u voćarskoj proizvodnji mogu da se koriste i takvi tereni koji zbog konfiguracije i ostalih osobina ne mogu ni izbliza,  tako rentabilno da se koriste za druge proizvodnje.

4.      voćarstvo,   kao i vinogradarstvo i povrtarstvo,   zapošljava veliki broj kvalifikovane radne snage,  pa tako smanjuje nezaposlenost u određenom rejonu.

5.      razvoj voćarstva indirektno utiče na razvoj ostalih privrednih oblasti jedne zemlje(industrija mašina i traktora,  hemijska industrija,  industrija za preradu voća,  drvna industrija itd).

6.      preko voćarske proizvodnje povećava se vrednost zemljišta,  jer se pri podizanju zasada investiraju velika novčana sredstva,  posebno kod visokointezivnih zasada.

7.      voće i njihove preradjevine predstavljaju važne artikle trgovine.

8.      voće obezbeđuje zdraviju ljudsku ishranu i smanjuje potrošnju ostalih ljudskih namirnica.

   Na osnovu navedenog, opravdeni su napori za ulaganja koja se preduzimaju u pravcu daljeg razvoja i intenzifikacije voćarstva. U savremenim proizvodnim uslovima,  proizvodnja voća ima ekonomskog opravdanja samo, ukoliko je intezivno organizovana. Sa povećanjem stepena intenzivnosti voćarske proizvodnje se postiže i veća produktivnost i rentabilnost u ovoj proizvodnji

Borovnica

Borovnica je u Republici Srbiji  u bližoj prošlosti rasla isključivo kao samonikla biljka, iako za njen uzgoj postoje povoljni uslovi. U novije vreme se na poljoprivrednim gazdinstvima počelo sa gajenjem sorti pitome visokožbunaste borovnice. U našoj zemlji ima veoma malo iskustava u gajenju ove voćne vrste i  uprkos relativno povoljnim uslovima, površine pod borovnicom su veoma skromne. Proizvodnja borovnice u Srbiji nije dovoljna ni za zadovoljenje potreba domaćeg tržišta i prehrambene industrije. Tako na primer, domaći proizvođači soka od borovnice, zbog nedostatka sirovine na domaćem tržištu, kupuju koncentrat borovnice na inostranom tržištu. Zbog toga je neophodno povećati površine pod borovnicom  i ukupan obim njene proizvodnje.

Plod borovnice je bobica koja u proseku sadrži 40 semenki. Plodovi su sitni svetlo do tamno plave boje i veoma bogati mineralnim materijama i vitaminima. Posebno se ističe lekovitost borovnice, naročito divlje. Plodovi se mogu koristiti u svežem i smrznutom stanju i u proizvodnji raznovrsnih prerađevina kao što su: sokovi, koncentrat, želei, džemovi, kompoti, slatka, marmelade, voćni jogurti i dr.

Najveći proizvođači borovnice u svetu su SAD i Kanada, međutim i kod nas i u svetu još uvek ne postoji u dovoljnoj meri razvijena svest potrošača o značaju i lekovitosti borovnice. Kako bi se ohrabrili svi potencijalni proizvođači ove voćne vrste, u ovom radu će se obraditi mesto i značaj, kao i mogućnosti uzgoja borovnice u našoj zemlji.

Lesnik

Usled postojanja velikog broja vrsta i sorti,  areal rasprostranjenosti voćaka je veoma širok.Proizvodnja kontinentalnog voća,   gde spada i lešnik,   pretežno je zastupljena na evropskom,  američkom i azijskom kontinentu,  a neznatno u Australiji i Africi.Međutim,   tu su najviše zastupljene sledeće voćne vrste:jabuka,  kruška,  breskva i šljiva tj.na ove četiri voćne vrste dolazi skoro 90% od ukupne proizvodnje kontinentalnog voća.Lešnik koji spada u grupu jezgrastog voća je malo zastupljen u svetu a i u našoj zemlji.Tome su doprineli najviše dug period do stupanja u pun rod i ekstenzivan način gajenja (tj.kao šumsko drveće).Danas se stanje popravlja i lešnik se sve više gaji u plantažnoj (komercijalnoj) proizvodnji zbog njegove višestruke i velike vrednosti.

Pored svih prednosti,  proizvodnja lešnika u našoj zemlji podmiruje svega 10%  potreba za ovom voćnom vrstom sa godišnjom proizvodnjom ispod 1000t. Kod nas se uglavnom proizvodi na okućnicama, negde se gaji kao živa ograda, a ređe kao plantažni zasad. U današnje vreme se prelazi na intezivnije podizanje plantažnih zasada italijanskih sorti. Trenutno se kod nas godišnje sadi oko 20.000 sadnica kvalitetnih sorti leske kalemljene na mečiju lesku i 2-3 puta više sadnica proizvedenih iz izdanaka. Procenjuje se, da se godišnje podigne oko 120 ha plantažnih zasada leske.